Саопштење поводом конкурса Министарства културе и информисања за откуп књига
У настојању да унапреди процес откупа публикација за библиотеке у Србији, репрезентативно Удружење издавача и књижара Србије указује на недостатке завршеног откупа књига за 2018. годину и износи препоруке за развој читања у Србији, којем библиотечки откупи могу дати значајан замах.
Култура читања у Србији развијенија је него у земљама у окружењу, али подршка јавних институција није сразмерна тој развијености. Упркос напорима Министарства културе да обогати фондове библиотека, овогодишњи буџет за откуп књига је прескроман у односу на потребе читалаца. Библиотеке при томе нису спутане само малим средствима већ и критеријумима за одабир књига и начином располагања тим скромним буџетом.
Предлажемо да средства намењена за откуп књига буду најмање двоструко увећана – сразмерно снази наше издавачке продукције и количине читања која у окружењу нема конкуренције. Нагласићемо тако да је Република Хрватска 2017. године издвојила 2.260.000 евра за откуп публикација, што је више него двоструко у односу на нашу државу, а да Јавна агенција за књигу Републике Словеније, институција каква не постоји у Србији, послује са годишњим буџетом од 4,5 милиона евра.
Будући да је буџет премали, њиме се мора посебно пажљиво располагати. Подржавамо истицање посебног статуса одређених публикација, у откупним листама означених звездицом, којима се гарантује откуп 180 примерака. Истовремено, указујемо и на велики недостатак овакве афирмације појединих наслова о којој одлучују чланови откупне комисије: многи други наслови из најразличитијих литерарних области, за које чланови библиотека показују велико интересовање, неће бити откупљени. Критеријуми откупне комисије сударају се са непосредним потребама библиотека. Саме библиотеке природно познају потребе својих читалаца и наручују оне књиге и оне количине које се не подударају са одабиром откупне комисије. Ове године је знатно смањен откуп белетристике, књига за децу и омладину, као и графичких наратива за којима млађа публика показује велико интересовање.
Удружење истиче чињеницу да су издавачи упознати са саставом комисије у истом тренутку када су им саопштени резултати рада те комисије. Нажалост, тек сада Удружење може да реагује на сукоб интереса. Господин Часлав Копривица истовремено је члан откупне комисије и уредник у „Академској књизи“. Ова кућа је остварила четврти по величини финансијски резултат на овогодишњем откупу, пре свега захваљујући откупу наслова које је комисија означила звездицама.
Као други негативан пример наводимо случај „Космос издаваштва“. На прошлогодишњем откупу овај издавач је наступао под именом „Нова књига плус“. Под новим именом, овом издавачу се откупљује 24 наслова већ откупљених прошле године – који при томе на нашем тржишту постоје и у бројним издањима других издавача. Привилеговану звездицу добиће тако иста књига откупљена пре две године, само под старим именом овог издавача.
Закључујемо да библиотеке треба да располажу свим врстама књига које грађани читају, које траже од својих библиотекара. Комисије би требало да буду окупљене на транспарентан начин. Неопходно је да комисија истовремено вреднује уметнички квалитет дела, популарност међу читаоцима, домаће и иностране награде, мишљење стручне критике. Библиотеке су јавне институције које раде за јавно добро. Позајмица књига из библиотека једини је начин да се дође до књига у многим местима у Србији у којима нема књижара. Зато је преко потребно да фонд књига буде адекватно одабран и уравнотежен, а један од путева ка том циљу јесте и отворен дијалог између државних институција, јавних библиотека и репрезентативних удружења издавача.