ПРОТЕСТ УДРУЖЕЊА ИЗДАВАЧА И КЊИЖАРА СРБИЈЕ
Удружење издавача и књижара Србије, вољом Одбора за организацију Сајма књига, односно Скуштине града Београда, изостављено је из свих органа и радних тела 56. Сајма књига иако окупља 120 издавачких кућа које закупљују огроман део излагачког простора на овогодишњој манифестацији. На мањкавост такве одлуке и већ устаљеног начина рада који генерише незадовољство код издавача, а све више компромитује и ову традиционалну манифестацију у јавности, указивали смо више пута у писаним обраћањима и на радном састанку са председником Организационог одбора. Друга страна, међутим, одлучила се искључиво за властите ставове и приоритете. Остала је код повећане цене закупа у години у којој је промет у укупној трговини у Србији у знатном паду, одбила да снизи цене улазница на 150 динара како би их учинила приступачним, није уважила ниједну примедбу на расподелу простора и, најзад, формирала жири без довољног јавног културног кредибилитета, не водећи притом рачуна о елементарном сукобу интереса. Све је то допринело знатно смањеној посети на овогодишњем сајму књига у Београду и омаловажавању вредних издавачких послова између два сајма.
Са оваквом политиком организатора Удружење издавача и књижара Србије не може да се помири, те захтевамо хитне и корените промене начина организације, уз достојно поштовање издавачке професије. Морамо подсетити да се цела манифестација и њена дуга традиција заснивају на раду издавачких асоцијација некадашње Југославије, а сада Србије, да све трошкове манифестације сносе сами издавачи плаћањем закупнине, па нема баш никакве логике да политиканти изван наше струке доносе (неразумне) одлуке и располажу нашим средствима и годишњим резултатима.
Могло би се набројати много пропуста организатора, али довољно је да се на примеру рада жирија види кулоарски приступ и укупан потцењивачки рад према издавачкој индустрији и српској култури уопште. У години која је у знаку двоструког јубилеја нашег нобеловца Иве Андрића, када су се издавачи потрудили да је достојно обележе бројним и разноврсним трагалачким издањима, организатор је поручио јавности да су од књижевности важнији стрипови и „повијест геј и лезбијског живота и културе“. Исти жири, плаћен нашим парама зарађеним на нашем тржишту, навео је да су иза нас две године девастираног издаваштва!?
Све што шира јавност зна је друкчије: оно што је у култури Србије највиталније, најжилавије – управо је издаваштво.
И поред свега, Удружење издавача и књижара Србије, у интересу издаваштва, остаје отворено за разговор са надлежнима о начину организовања наредног Сајма књига у Београду у нади да ће се најављени састанци убрзо одржати.